"Put molitve je put kroz molitvu, ali molitvu u veri!"
Kažemo da je danas mnogo teže živeti nego pre i naravno, misli se na materijalni deo života, uobičajenu temu u razgovorima takve vrste. I jeste! Teško je! Mnogi su osiromašeni, većina prevareni, a ogroman  broj ostao bez posla. Teških vremena je bilo uvek, ali kako je ovo vreme, naše breme, težina je samo naša. Iako se svest uveliko podigla, informisanost dramatično povećala, obrazovanje, čini se, postalo visoko, mi i dalje živimo u svetu lišenom duhovnosti, ljudskosti, dobronamernosti, iskrenosti i prisnosti. Razočarenje u druge, često nama bliske osobe, pa i u nas same, u naše odluke, izbore, gubitke i poraze, opkoljava i ruši naše samopouzdanje. Tako da ta težina, nije samo na plećima, ona je iznutra, u duši, pa time i mnogo teža. 
Ponekad se, naizgled paradoksalno, definiše i kao praznina,  a u stvari reč je o duhovnoj neispunjenosti. Ne može da se odmah prepozna i definiše, ali se najčešeće primeti u lošim odnosima, sukobima, ne odgovarajućem načinu života, uglavnom baziranom na zabavi, televiziji, praznoslovlju, besmislenim razgovorima, ne prepoznavanju problema.
Teško je, teskobno, a duh depresije polako stiže, obuzima i steže. Bes i ljutnju, traženje krivca, zamenjuje  nezadovoljstvo, a onda počinju svakojake misli i one će dovesti do sigurnog pada, jer nema onog najvažnijeg, nade. Izbor koji imamo je ili da ne padnemo ili da padnemo, pa da se dižemo, ako bude moguće i zato je sada pravi moment za delovanje, iako je to već drugi,  dati momenat. Prvi smo, nažalost, propustili negde odavno, pre svega ovoga i mogao je biti u vaspitanju, susretima, navikama, knjigama, veri. Ali, kasno nije.
Spas je i u nama i oko nas, samo ga treba spoznati. Uobičajene parole i pozivi na neke mentalne tehnike, preobraćanje, momentalnu promenu svesti, odlazak u crkvu, teško ce naći plodno tlo, a da ne postoji neki putokaz, iskustvo ili promena, koji će inicirati izmenu unutrašnjih stanja. Onaj, ko je sada na tom putu ili ga je prošao, zna  šta je istina, ali takodje i da je ona stara izreka: ” Per aspera ad astra!” (" Preko trnja do zvezda!"), takodje istinita. To iskustvo može biti dramatično, kao sto je  npr. klinička smrt, veliki gubici ili manje dramatično, kao što su neke vrste vizija na javi ili u snu, velika razočarenja, tegobe i iskušenja ili pak razne, pa i dugotrajne nevolje i slično. 
Iako je ovo tema, koja delimično potpada i pod druge naslove i iako nevolja nije uvek neophodna,  za promenu, (ali je najčešća), suština je da nam sve to donosi veliko uznemirenje, nekad i svakodnevno. Medicina se najzad, nekako, priklonila i pomalo usvojila teoriju, da postoje i neki duhovni nivoi problema, i to nazvala - stres! Stres ili bolje sressssssss…, jer ima produžno dejstvo, se ne leči, već otklanja. Otklanja se promenama u nama,  našim promenama! Kako je naš karakter i naša sudbina, a naše odluke naš život, promenom sebe, menjamo i sudbinu!
Promena koja je neophodna je - smirenje, ali ne samo smirenje tela i to ne tabletama, bolnicom ili protokom vremena, već i smirenje srca i duše i zato se zove - smirenoumlje. Stiče se mnogim raznim pa i popularnim tehnikama, koje su bile  vekovima, a danas naročito, cilj mnogih duhovnih istraživača, koje je put, uglavnom vodio na Istok. Ne osporavajući, šta više, vrlo poštujući, pa i proučavajuci razna verska učenja, metode i tehnike, ispostavilo se, da je svo smirenje u Molitvi i obraćanju Bogu, Jednome i Jedinome Bogu.
Promena koju želimo, tražimo i iščekujemo, dobija se kroz Molitvu u veri, što znači da priznajemo i verujemo u postojanje Boga, kao hrišćani u Gospoda Isusa Hristosa i da želimo da budemo Bogotražitelji, te da se iskreno i od srca molimo.

"И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом." (Мк. 9,29; Мт. 17,21)
To kaže, Isus Hristos! Koji se to rod izgoni? Demonski,… demon i duh depresije, iskušenja i negativnih misli, teskobe i duhovne praznine, nevere u Boga i u nas kao Božijih stvorenja, duh praznoslovlja, zavisti i zlobe, ogovaranja i zameranja, duh nepristajanja na Božije zapovesti i nepriznavanja Gospoda Isusa Hrista kao  Spasitelja, duh nepokajanja i nepraštanja! 
I, ako se On molio, On kome se mi molimo, kome se On molio? Da ne bismo previše lutali, grešili ili zaboravili ko je naš Tvorac, da bismo najbolje saznali, spoznali način molitve, svrhu i suštinu obraćanja Gospodu, Hristos kaže:
“ Кад се молите Богу говорите: Оче наш, који си на небесима..." (Лк. 11,2-4; Мт. 6,9-13). Molitva koju znaju napamet ne samo hrišćani. I na našem, i na svim jezicima sveta, ta molitva je divna, skladna i sveobuhvatna. Tada je rečena na starom, aramejskom jeziku, jeziku toga podneblja i vremena, onim istim kojim je govorio i Gospod. Negde se jos uvek isto izgovara, a zovu je i : “Gospodnja molitva”. Kliknite, počujte i…osetite.

Kako je pravi problem, lične pirode, a oslikava se u našim unutarnjim stanjima, kako se moliti u tom, skoro stalnom stanju telesne, duhovne, životne uznemirenosti?. Kao svako putovanje i ovo počinje prvim, najvažnijim koracima, a to su - brojanice i Isusova molitva. Brojanice se kupuju i nose, najčešće kao uspomena i pokazatelj nečijeg boravka na nekom svetom mestu ili kao dobijeni poklon, nekoga ko je tamo bio, vodeći se idejom oznake vernika. Uglavnom ih, skoro niko i ne koristi u svrhu kojoj su i namenjene. One nisu samo verska oznaka, niti  zaštita sama po sebi, vec pomoćno sredstvo ka našem smirenoumlju. 
Brojanice (brojanje) se koriste u svim religijama sveta i to je jedan od najstarijih načina molitve i njihova osnovna funkcija je da nam pomogne da se usredsredimo, ne toliko na broj molitvi, koliko na sam čin. Od raznih su materijala, a kod nas su najčešće od vune, sa 33 puceta, (za 33 godine života Gospoda Isusa Hrista), ali i od 5o, 1oo ili 3oo, no postoje i samo za prst, od 10 čvorića. Čvorovi na vunenim su specijalno vezani, satoje se od sedam upletenih krstova, ne mogu se razvezati, ( a i ne pokušavajte), najčešće su crne boje, a u skorije vreme zbog mladjih osoba i u drugim bojama i uglavnom se nose na levoj ruci. 
Molitva uz brojanice, može da se praktikuje svuda, na svakom mestu i u svakoj situaciji: u autobusu, vozu, u šetnji, na pauzi, tako da to niko ne zna, osim Boga i nas samih, a poželjno je u situacijama koje nam ne prijaju i može se koristiti kao zamena za sve domaće molitve. Svako namerno privlačenje pažnje drugih ljudi oko nas, nije u duhu prave i istinske molitve. Naziva se “Isusovom”, zato sto se obraća Gospodu Isusu Hristosu i zove se još i “umnom”, jer posle nekog vremena, ne vrši se samo rečima, nego i umom i “srdačna”, kada se vrši srcem, što je i njen cilj. Spajaju se reč, misao i osećanje. 
Put do toga je dug, ali, kako samo o tome, postoje čitave knjige napisane od samih Svetih Otaca, dovoljno je i ovo. ( Kao što vidimo, iz ovih kratkih crtica, nije potrebno ići čak na istok, da bi se potražile nepoznate tehnike “meditacije”. Sve to, pa i mnogo dublje je tu, pored nas, jer u našim molitvima, za razliku od meditiranja, tačno znamo kome se obraćamo). 
Prekrstivši se i sabravši misli, uzimamo brojanicu u ruku, a početni čvorić izmedju palca i kažiprsta i polako i staloženo, sa potpunom sabranošću uma, počnemo izgovarati reči: “Molim Te, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnoga!”, odnosno: "Molim Te, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnu". Uzimajući palcem i kažiprstom naredni čvorić na brojanicama ponovo i razgovetno, sa razmakom, bez žurbe, izgovaramo reči molitve, ne odvajajući um svoj od njih, i tako redom onoliko puta obrnuvši brojanicu, koliko smo odredili ili koliko nam je sveštenik odredio. Ako smo sami izgovaramo glasno, a u društvu, lagano u sebi. Za početak, prvih dana, možete odrediti da provučete brojanicu tri puta, tri puta dnevno, a onda malo po malo, povećavajte taj broj provlačenja, onoliko koliko vam prija ili odgovara prilikama u kojima se nalazite. 
Kako je ovo samo malo uputstvo i objašnjenje svrhe brojanica, namenjeno isključivo  nama mirjanima, laicima, za svako duže i dugotrajnije korišćenje, postoje posebna molitvena pravila, bez čijeg praktikovanja, molitva može da se čini nepravilno, što nije dobro. Zato, za svako značajnije povećavanje broja molitvi, posavetujte se sa sveštenikom, duhovnikom ili nekim iskusnim monahom. Posle kraćeg ili dužeg vremena, zavisi od Vas, mogu se desiti tri stvari. Prvo, svaka loša misao, odmah će nestati, drugo, nešto kasnije, možete imati fizičku manifestaciju izuzetne prijatnosti oko Vas, (kako su osećaji subjektivni, sami dodjite do toga) i treće, mnogo kasnije, molitva će u Vama početi da teče stalno, sama i bez brojanica, čak i dok sa nekim razgovorate. I, bićete sasvim smireni. Zato monasi i govore tiho i smireno, da ih bolje čuju (razmislite kako i zašto to) i zato što ova molitva ide stalno u njima. 
Na pravom ste putu, nastavite samo. I vrlo bitno, ne gordite se kada se, bilo šta od ovoga desi. Ova molitva je najača odbrana i od zlih misli i pomisli i svojih i tudjih. Čim u sebi prepoznate lošu i zlu misao, bilo prema kome, počnite da ponavljate molitvu i bez brojanica. Istog momenta misao će nestati, doći će smirenje, ali Vi nastavite sa molitvom. Deluje isto i kada se osećate loše i neprijatno u nečijem društvu, kada vam odredjeni  besmisleni, bezduhovni razgovor ili neke osobe ne prijaju. Bićete iznenanadjeni rezultatima. Uostalom, niste li godinama, na razne načine, tragali za nekom ličnom zaštitom. Pa, izvolite!

Šta je, u stvari molitva? To je, s velikim postovanjem, okrenutost i obraćanje čovekovog uma i srca Bogu, gde se stvara lični odnos, kroz svest o našoj ništavnosti i sopstvenoj slabosti, kroz pokajanje i želju da se promenimo, to je naše poveravanje sebe svemogućoj Božijoj moći i pomoći, da nas zaštiti od zamki zlih duhova i da nam pomogne da prevladamo sopstvena iskušenja, u nadi i težnji ka budućem životu. Traženje materijalnih stvari kroz molitvu je bezpredmetno, ali često zbog  naših osećanja, mi nemamo ni reči za sve ono što bismo želeli da izrazimo i pretočimo u molitvu. Iako je potrebno da se sabrano okrećemo Bogu, molitva upućena Gospodu od srca, svesrdna, naša sopstvena, teško sročena, makar mucajuća, najčešće je Njegova posebna radost. Uostalom, ima li stvari, koje On, ne zna?

"Господе, не знам шта да молим од Tебе, Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе. Оче, дај слузи Твом оно што ја сам искати не умем. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам: види и поступи са мном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме; ништаван сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби; предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Сам у мени моли се. Научи ме молити се… Амин". Молитва Mитрополита московског Филарета, Чудотворца

Za pravu molitvu, moramo znati u koga, u šta i zašto verujemo, kome se zaista obraćamo, kome se zahvaljujemo i koga slavimo. Da bismo bili u to sigurni, čita se, uči, ali i sluša “Simvol vere”:

Ležemo i ustajemo sa verom, još samo da naučimo i da se molimo često, a ne samo po našoj potrebi, već uvek, pa i onda kada se tek spremamo za novi dan. Čekaju nas iskušenja, često nepredvidiva i nepoznata. Možda nam pomogne, a sigurno hoće, jutarnja "Molitva Optinskih staraca": (Ruski manastir "Optina pustinja").
Spremite se…na put emocija!

"Господе, дај ми душевни мир да се сретнем са свим што ми донесе наступајући дан, да се у потпуности предам Светој Вољи Твојој, свакога трена данас у свему ме посаветуј и подржи и какве год вести да добијем у току овога дана, научи ме да их прихватим спокојне душе и са тврдим убеђењем, да је у свему, Твоја Света Воља. У свим мојим речима и делима, руководи мојим мислима и осећањима, у свим непредвиђеним случајевима, не дај да заборавим, да је све од Тебе послато. Научи ме да се правилно и разумно обраћам свим укућанима, да никога не увредим и  не огорчим, Господе, дај ми снаге да поднесем умор наступајућег дана и све догађаје у току дана, управљај мојом вољом, и научи ме да се молим,  верујем, надам, трпим, праштам и ...волим! Господе, не дај ме на самовољу непријатељима мојим, но ради имена Твога Светога, Сам ме води и управљај мноме. Господе, просветли ум мој и срце моје, да разуме Твоје вечне и неизмењене законе, који управљају светом, да бих ја, грешни раб Твој, могао правилно служити Тебе и ближње моје. Господе благодарим Ти за све што са мном буде, зато што чврсто верујем да ће свима који Тебе љубе, све помоћи ка добру. Господе, благослови моје изласке и уласке, дела речи и мисли. Удостој ме да  Те увек радосно прослављам, опевам и благословим и Ти благословен јеси, у веки векова, Амин!".

“Bože i Care svakog stvorenja, koji si me udostojio da doživim do ovoga časa, oprosti mi grehe, koje učinih, ovoga dana delom, rečju i mišlju. I očisti, Gospode, smirenu dušu moju od svake prljavštine tela i duha. I daj mi, Gospode, da mi san ove noći prodje u miru, da bih ustavši sa skromne postelje, ugadjao presvetom imenu Tvom u sve dane života svoga, i pobedio telesne i bestelesne neprijatelje koji vojuju na mene. I izbavi me, Gospode, od sujetnih pomisli i rdjavih želja koje me prljaju. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!”. Molitva Svetog Makarija Velikog

Sa brojanicama ili bez njih, princip molitve je isti. Učimo da se molimo, terajmo sebe na to i  začudo, time će ona biti i lakša. Put će nas, vremenom i sa zadovoljstvom, dovesti do akatista, kanona, tropara i psalama, ponekad odmah i ne sasvim razumljivih, ali ne posustajte! Dešavaće se, da nam se pri molitvi javljaju razne misli, dovodeći um do rasejanosti. Ako misli odlutaju, molitvu nastaviti od reči koje su ostale jasne u sećanju. Sveti Oci savetuju da se um vezuje za reci molitve, govoreći ih tiho, koliko da sebe čujemo.... “I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš, koji je na nebesima, oprosti vama sagrešenja vaša.”  (Mk,11, 25.)    Otvorite srce, za prvo slušanje i jednostavno...slušajte se!


Ako se molimo pomoću molitvenika, ni onda ne žurimo, nego se trudimo da svaku reč kažemo iskrenog srca. Ono će se povremeno usprotiviti, ponekad ostati hladno ili uzbuditi, pa i udaljiti, no nastavimo, zato što je najvažnija blizina srca Bogu. Verujmo da Gospod  bdi nad nama, a da nas iskrena molitva sjedinjuje sa Bogom i ispunjava Njegovim darovima, mirom, radošću, istinom, smirenjem i ljubavlju. Kada iskreno damo svoje srce, osetićemo pravu, čistu ljubav i...blaženstvo.

I kao što nedostaje ljudske ljubavi, tako još više nema ni zahvalnosti i čini se, da je čoveku, zahvalnost, mnogo teže dati od ljubavi, te da je za to potreban mnogo veći napor. Zahvalnost, traži čovekovo priznanje dobijene ljubavi, ali ljudska sujeta i gordost ometaju i sapliću.

Gospod nas poučava da se molimo pojedinačno, nasamo u svojoj sobi (Matej 6,6), ali da je takođe potrebno moliti se zajednički, posebno u hramu, na zajedničkom bogosluženju, osobito Svetoj liturgiji, jer kaže: “Gde su dva ili tri sabrana u moje ime, onde sam i ja medju njima “. (Matej 18,20). Potrebna su nam oba načina molitve, jedna se drugom ne može zameniti, a ima ih tri vrste. U jednima proslavljamo Boga zbog Njegove moći, dobrote i ljubavi, druge su molitve zahvalnosti za ona dobra koja nam je učinio i čini, i treće su molitve u kojima se obraćamo za naše telesne i duhovne potrebe.

"Болује ли ко међу вама? Нека дозове старешине црквене, и нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се . Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи". (Саб. 5,14-16)


Osim u Svetu Trojicu, mi verujemo i u Presvetu Bogorodicu, Majku Božiju, koju slavimo i kojoj se zahvaljujemo kao našoj zaštitnici.


Verujemo takodje i u mnoge Svete, koji su svojim životima i delima, bili vodilja i uzdanica mnogim vekovnim generacijama, čije duhovno nasledje nosimo. Molimo im se i proslavljamo ih u mnogim teškim, ali i radosnim trenucima, jer time molimo i za njihovo zastupništvo pred Gospodom. Mnoge molitve, namenjene njima imaju i posebne poruke, za  neke naše, posebne želje.                                                                                                   

.                                                                                    

Emotivni život, ogromnog broja ljudi, nalazi se u velikoj krizi, zahvaljujući promenjenim uslovima života, ali i opštoj otudjenosti, bez odzira na eru informisanosti. Razbijena osnova društva, porodica, loš izbor partnera, veliki broj razvoda, traumatična detinjstva, loša iskustva, ekonomska neizvesnost, doveli su do velikog broja usamljenih ljudi, koji se  plaše ulaska u nove bračne i porodične odnose. To se posebno odnosi na žene.
Posledice se manifestuju i kao nadiruća "bela kuga". Kako doći do prave osobe, vredne pažnje ili kako da ona dodje do nas? Ulaskom u veru, već smo napravili pomak u našim kriterijumima, sada je dovoljno nastaviti putem aktivne vere i poveriti Gospodu naše želje. 

"Господе, Боже Вечни, Ти си растављене довео до јединства и установио међусобну нераскидиву везу мушкарца и жене. Од Тебе бива да сe муж сједињује са женом ради помоћи и продужења људског рода, зато дај и мени Господе да се сретнем и здружим са човеком који ме разуме и коме бих могла, рећи све. Сједини ме са таквим који би ме искрено, супружански љубио целога живота. Дај, Господе, да пронађем онога који разликује љубав од страсти и похотљивости. Даруј ми, Господе, човека који ће увек искати и тражити моју душу и моје срце, а не само моје тело. Ти сам Господе Спаситељу на Свети начин изврши тајанствени и чисти брак међу нама, да будемо сложни душом и телом, да међусобно обогаћујемо свој брачни живот, да једно друго не оставимо осиромашене и упропаштене, већ да као супружници будемо побожни, једнодушни и задовољно срећни. Преславни Господе још Ти се молим да ономе кога тражи душа моја и мени дарујеш да у наш живот унесемо радост и Твој мир, да нађемо непролазну љубав којом нас Ти љубиш и да уживамо у здравој и доброј деци. Амин”. Свети Владика Николај

I sada, ponovo slušajmo, razumimo, primimo k sebi, uživajmo i ...vozdižimo se!                                          

Shvatimo, spoznajmo, prihvatimo ove reči, osetimo ove vibracije, ovo treperenje, ovaj  osećaj, jer.... Ne zaboravimo, da smo prolazni, kao materijalna bića, ali večni kao duhovna i da iza nas  ima nekih stotinak generacija, naših predaka. Tek po neke smo poznavali ili poznajemo, za poneke tek i čuli, a o velikoj većini ništa ne znamo. Najčešće govorimo o našem genetskom nasledju, ali njihovo duhovno nasledje itekako ima uticaja i na naš život. Naučimo sebe i svoje bližnje, pa i druge,  poštovanju svojih usnulih predaka, da se pomolimo i za njihove duše i oproštaj grehova. Niko nije umro, dok ga se sećamo i pominjemo po dobru i ne plačimo za umrlima, jer to znači da nemamo nade, da ćemo se ponovo sresti!

“Nadanje je moj Otac, pribežište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti, Trojice Sveta, slava Ti! Pomeni Gospode, oce i braću našu, usnule u nadi na vaskrsenje u život večni i sve upokojene u pobožnosti i veri i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju ili delom ili mišlju. I useli ih, u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve, odveka, Svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima i nasladjivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš i Tebi slavu uzašiljemo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!”. Molitva svetog Joanikija         

A mi se, sa ponosom setimo, ličnosti u čije smo vreme i mi živeli i koga smo svi, bez izostanka, poštovali i voleli.
Svi oni, koji su Patrijarha Pavla, upoznali makar i na par minuta, u nekom manastiru ili u tramvaju, znali su za njegovu nadu, da će doći dani, kada će se narod, čiji je on duhovni vodja bio, ipak jednom, okrenuti i vratiti veri i Bogu. Da bi se to desilo, potrebno je da izraste nova generacija mladih, vaspitanih u veri, koji će se moliti kao i naši stari, i koji će veru, isto shvatiti kao radost, a ne kao tugu. A on je radost i propovedao.


Naš mali, početni put molitve, primakao se Vašem, Našem početku! Nastavimo ga, unapredimo i sačuvajmo sebe za bolji, svetliji život! 

“Анђеле Христов, чувару мој Cвети и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што Ти сагреших у данашњи дан и избави ме од свакога зла непријатељског  ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога  мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да  ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице и Матере Господа  мога Исуса Христа и свих Светих. Амин!”.
.
Mnoge naše aktivnosti, pa i one pomenute u naslovu bloga, počinju ili se koriste molitvama, iako u ovom slučaju, više molbom. Mi moramo da znamo kome se i zašto obraćamo za pomoć, svesni svojih ograničenosti, ali i dobijenih sposobnosti. "Molim" i "Hvala", su čarobne reči koje otvaraju mnoga vrata. Medjutim, veza molitve i radiestezije, je mnogo više od samo puke uljudnosti. Kako je pisca ovih redova, bavljenje tim stvarima uvelo u veru i to na poseban način i kako se svakodnevno sve to potvrdjuje, lično iskustvo je dalo poseban pečat i načinu rada. Bez obzira, na mnogobrojne padove i podložnost raznim iskušenjima, vera u Jednoga Gospoda i u Isusa Hrista je, svakom danom sve veća. Spoznavši stvari, koje mali broj ljudi zna, shvativši to, ne kao svoj, već kao dobijeni dar, a istovremeno uvidjajuci svoju ništavnost, svakoga dana se, ponovo uveravamo u Božiju silu, milost i moć molitve. Mnoge stvari, koje zovemo negativnima, jednostavno nestaju i pucaju kao balon i pri jednostavnom korišćenju Svetih stvari i reči. Uverivši se, nebrojeno puta u postojanje Boga i spoznaje da je sve Božije, a sam ne tražeći dokaze, jedino što se moze poručiti svakome od nas je ona već poznata poruka: "Kucajte, otvoriće će vam se!". Budite Bogotražitelj!  

 Zahvalan gospodjici Miri Filipović, iz Šapca, na tome i na dugogodišnjem prijateljstvu.

 Pravljenje brojanica: http://www.youtube.com/watch?v=3lTwPCgwj4c


(